Iako je na­ši­ro­ko po­zna­to da je Mi­lo Đu­ka­no­vić po­li­tič­ka ku­ka­vi­ca ko­ja već de­ce­ni­ja­ma ni­je pri­hva­ti­la da iza­đe na cr­tu pro­tiv­ni­ci­ma u ne­kom TV du­e­lu, ovo­ga pu­ta, na­kon ne­pot­pi­si­va­nja sa­op­šte­nja DPS-a iza ko­jeg sto­ji, a ko­je vr­vi od ne­i­sti­na, mo­že se sa si­gur­no­šću us­tvr­di­ti da je Đu­ka­no­vić naj­ve­ća ku­ka­vi­ca me­đu kri­mi­nal­ci­ma i naj­ve­ći kri­mi­na­lac me­đu ku­ka­vi­ca­ma, sa­op­štio je ju­če pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić u od­go­vo­ru na op­tu­žbe iz DPS-a.
– Šta dru­go re­ći za Sve­to­vog še­fa, ko­ji se sa­krio ka­da je tre­ba­lo od­go­va­ra­ti, ali ne i kad je tre­ba­lo di­je­li­ti. Sa­krio se do te mje­re da vi­še ni sa­op­šte­nje ne smi­je pot­pi­sa­ti. Osim to­ga što je po­znat po to­me da mu je re­ći ne­i­sti­nu kao trep­nu­ti, sa­da je već po­stao kla­sič­ni Pi­no­kio – ni­je tač­no da sam po­kri­vao bi­lo ka­kvu po­li­tič­ku funk­ci­ju pri­je re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne. Sve po­li­tič­ke funk­ci­je ko­je sam oba­vljao u svo­joj ka­ri­je­ri, ka­ko na lo­kal­nom, ta­ko i na dr­žav­nom ni­vou, ve­za­ne su za po­li­tič­ko dje­lo­va­nje u ne­za­vi­snoj Cr­noj Go­ri – re­kao je Be­čić.
Ka­zao je da je 2006. go­di­ne kao 18-go­di­šnjak raz­mi­šljao ka­ko da sa­ku­pi ško­la­ri­nu za stu­di­je, a Đu­ka­no­vić je i pri­je i na­kon re­fe­ren­du­ma bio kla­sič­ni dik­ta­tor i auto­kra­ta ko­ji je dr­ža­vu pri­va­ti­zo­vao i, pot­kra­da­ju­ći gra­đa­ne, po­stao je­dan od naj­bo­ga­ti­jih lju­di u re­gi­o­nu. Be­čić ob­ja­ša­va da se go­vo­ri o dru­gom re­fe­ren­du­mu, iako je Đu­ka­no­vić i pr­vi or­ga­ni­zo­vao, ali sa su­prot­ne po­zi­ci­je.
– Ko­li­ko god si ka­pa, li­de­ra i ide­o­lo­gi­ja pro­mi­je­nio, mr­tva tr­ka iz­me­đu ta dva pe­ri­o­da se je­di­no vo­di u to­me kad si vi­še oja­dio dr­ža­vu i gra­đa­ne za­jed­no sa tvo­jom bra­ti­jom. To si uvi­jek či­nio, kao što i sa­da po­ku­ša­vaš, ba­ca­ju­ći gra­đa­ni­ma pra­ši­nu u oči po­kre­ta­njem te­ma ko­je di­žu tem­pe­ra­tu­ru i mu­te ra­zum. Do­sta ti je pro­la­zi­lo, vi­še ne­će. Za­to si i ner­vo­zan. I tre­ba da bu­deš. To je naj­ma­nje što si za­slu­žio – po­ru­ču­je Be­čić.
On na­gla­ša­va da bi bu­džet Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vu ala­vost ne­ka­ko i iz­dr­žao da ni­je us­po­sta­vio no­vu ka­stu, ko­ju sa­či­nja­va­ju čla­no­vi nje­go­ve uže i ši­re po­ro­di­ce, ku­mo­va i dru­go­va.
– Ovi lju­di, na če­lu sa to­bom, za­vi­ja­ju Cr­nu Go­ru u cr­no i ne­ma tih iz­vje­šta­ja i ne­ma tih na­vod­nih po­hva­la sa stra­ne ko­je mo­gu ove či­nje­ni­ce po­kri­ti. Jer, ka­da vi­di­mo za­va­ri­va­ča auspu­ha ka­ko ku­pu­je po­la Cr­ne Go­re, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo uvo­znič­ke lo­bi­je ko­ji uni­šta­va­ju do­ma­ću pro­iz­vod­nju, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo vje­tre­nja­če, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo ban­ke i li­men­ke, vi­di­mo te­be; ka­da vi­di­mo mi­li­on­ske jah­te i sku­po­cje­na auta, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo od­re­đe­ne gra­do­na­čel­ni­ke ko­ji ni sa­mi ne zna­ju u ko­joj zgra­di sve ima­ju sta­no­ve, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo da nam be­be umi­ru u po­ro­di­li­šti­ma, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo da se pen­zi­je za­mr­za­va­ju če­ti­ri go­di­ne pa se on­da pred iz­bo­re po­ve­ća­ju po dva-tri eura, vi­di­mo te­be. Ka­da vi­di­mo da Ustav­ni sud do­no­si ne­u­stav­ne ak­te i da DPS i Bo­šnjač­ka stran­ka uki­da­ju na­kna­de za maj­ke, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo da se ma­fi­ja­ši ubi­ja­ju u po bi­je­la da­na po cr­no­gor­skim uli­ca­ma, vi­di­mo te­be, ka­da vi­di­mo „kre­di­bil­ne part­ne­re” ko­ji krč­me oba­lu, zna­mo da si i ti tu, ka­da vi­di­mo po­da­tak o pre­ko 40 ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va, ne­ma gre­ške – i ti si, ma­kar po­li­tič­ki i objek­tiv­no, od­go­vo­ran a ka­da „Mi­nut, dva” opet blju­je, zna­mo da si ti otvo­rio usta – is­ta­kao je Be­čić.
Đu­ka­no­vi­ću, ka­ko je na­veo, „s ob­zi­rom na to da si pri­li­čan broj gra­đa­na za nos vu­kao sko­ro 30 go­di­na, iz­ne­na­đu­je tvo­ja neo­pre­znost da mi­sliš da su svi oni do­ži­vje­li ko­lek­tiv­nu am­ne­zi­ju”.
– Od­lič­no se sje­ćam kad ste mo­ju maj­ku 2001. go­di­ne sa tro­je ma­lo­ljet­ne dje­ce iz zgra­de Op­šti­ne Pod­go­ri­ca, u ko­joj je pro­ve­la či­tav rad­ni vi­jek, pre­ba­ci­li u mje­snu kan­ce­la­ri­ju Li­je­va Ri­je­ka i Br­skut (60 ki­lo­me­ta­ra od Pod­go­ri­ce, a zi­mi se ne mo­že bez pje­ša­ka) sa­mo za­to što ni­je htje­la da bu­de u DPS-u. Što mi­sliš – ko­li­ko je ta­kvih oče­va i maj­ki ko­ji su pro­la­zi­li gol­go­tu sa­mo za­to što su pri­je htje­li od­sje­ći ru­ku ne­go te­bi da­ti glas i sa­mo za­to što ni­su ima­li član­sku kar­tu tvo­je or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe? I ko­li­ko je kće­ri i si­no­va ko­ji to ni­ka­da ne­će i ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti? Za sve to vri­je­me, vi ste se sa va­šim po­ro­di­ca­ma ku­pa­li u naj­ve­ćem luk­su­zu, jer ste džem­pe­re za­mi­je­ni­li ba­ha­na­li­ja­ma, ku­po­va­li im sta­no­ve po svi­je­tu i pla­ća­li naj­sku­plje fa­kul­te­te, a ne­ri­jet­ko ste im otva­ra­li i fik­tiv­ne fir­me, jer oće, čo­če, go­spo­đe i ma­mi­ni i ta­ti­ni si­no­vi da se osje­ća­ju moć­nim še­fi­ca­ma i še­fo­vi­ma, pa ma­kar i fir­mi za pra­nje pa­ra. Ma­lo im što za jed­nu noć po­tro­še go­di­šnje pri­ho­de nas, 95 od­sto obič­nih cr­no­gor­skih po­ro­di­ca – na­gla­sio je Be­čić.
On je po­no­vio da Cr­na Go­ra sa DPS-om na vla­sti ne­će ući u EU.
– To­li­ko o tvo­jim iz­vje­šta­ji­ma. Kod EU ne­ma vi­še gle­da­nja kroz pr­ste, ne­ma ni naj­ma­njeg kom­pro­mi­sa, za­to su po­gla­vlja 23 i 24, za­tim eko­nom­ske re­for­me i za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne, za te­be i tvo­ju bra­ti­ju ne­pre­mo­sti­va pre­pre­ka. Ne mo­že­te sa­mi na se­be, to je svi­ma ja­sno. Ka­da već po­mi­nje­te di­plo­mat­ski reč­nik me­đu­na­rod­nih part­ne­ra ko­ji, po va­ma, sma­tra­ju da je sta­nje sjaj­no u Cr­noj Go­ri, pi­taj­te go­spo­di­na Laj­ča­ka za uti­ske go­spo­đe Mo­ge­ri­ni, ko­ja se pri­je ko­ji mje­sec „sa bal­kan­skog pu­ta vra­ti­la fru­stri­ra­na, jer su dvi­je ze­mlje pred ras­pa­dom, a tri u du­bo­koj kri­zi”.
Kad smo već kod EU, šta vam ka­žu „evrop­ski part­ne­ri” – da li se i kod njih ne smi­je na­pla­ti­ti po­rez kao što vi oslo­ba­đa­te na­pla­te va­še paj­ta­še, ro­đa­ke i ku­mo­ve? Smi­je­te li da na­pla­ti­te kon­ce­si­je i za­u­sta­vi­te kon­ce­si­o­nu ma­fi­ju? Smi­je­te li da za­u­sta­vi­te gra­đe­vin­sku, šu­mar­sku i ka­ta­star­sku ma­fi­ju? Da li i u EU una­pre­đu­ju one ko­ji ku­pu­ju lič­ne kar­te? Đu­ka­no­vi­ću, je­si li od ne­kog pre­mi­je­ra u dr­ža­vi EU vi­dio ka­ko ča­šća­va bra­ta 10,5 mi­li­o­na eura nov­ca gra­đa­na kao što si ti tvog bra­ta Aca ča­stio? Da li po­sto­ji još ne­ka ze­mlja u Evro­pi u ko­joj vlast ni­ka­da ni­je smi­je­nje­na na iz­bo­ri­ma? Da li se još ne­gdje da­je no­vac u bli­zi­ni bi­rač­kih mje­sta kao pod­sti­caj „slo­bod­no iz­ra­že­noj vo­lji i de­mo­kra­ti­ji” – za­klju­čio je Be­čić.
M.V.


DPS: De­struk­ci­ja i an­ti­dr­žav­no dje­lo­va­nje

Iz DPS-a su u re­a­go­va­nju ka­za­li da no­vim sa­op­šte­njem Be­čić ot­kri­va svo­je pra­vo po­li­tič­ko i ljud­sko (ne)vas­pi­ta­nje i za­ne­se­nost pri­vi­dom sop­stve­ne ve­li­či­ne.
– Kad se ta­ko po­na­ša sad kad je ni­ko, ka­ko bi tek bi­lo da po­sta­ne ne­ko. Za raz­li­ku od Alek­se, do­ko­nog i va­zda de­struk­tiv­nog i an­ti­dr­žav­nog, pred­sjed­nik DPS-a se ni­ka­da ni­je ba­vio sa­op­šte­nji­ma sa­mo­u­bi­je­đe­nih i sa­mo­zva­nih po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka. Jer, ipak je ne­ko tre­ba­lo da stva­ra i bra­ni dr­ža­vu, dok su je Alek­sa i po­li­tič­ke šte­to­či­ne po­put nje­ga ugro­ža­va­le. Da bi uop­šte ušao u nje­gov vi­do­krug, Be­čić bi mo­rao da „gu­li” de­ce­ni­je po­li­tič­kog sta­ža. Ali je pi­ta­nje da li će biv­šem SNP-ov­cu par­ti­ja to­li­ko po­tra­ja­ti. Ili će se na osno­vu is­ku­stva svog biv­šeg pred­sjed­ni­ka Pre­dra­ga Bu­la­to­vi­ća po po­tre­bi se­li­ti od par­ti­je do par­ti­je. Za po­če­tak, ne ide mu to­li­ko lo­še. Pri­je 30. je uspio da ras­tu­ri jed­nu par­ti­ju i da for­mi­ra no­vu, pri­pi­su­ju­ći skrom­no se­bi sve za­slu­ge kom­plet­ne opo­zi­ci­je – ka­za­li su iz DPS-a.